od grija do kajanja
09.03.2012., petak
molba
|
Volim te... Ne teraj me da te ostavim... |
03.02.2012., petak
san...
|
"kakav san? ružan san?... sanjam... sanjam kako se sa vešticama ganjam" Ne. Tako samo ide tekst pesme... Moj nije ružan, više kao neostvaren životni san. Prva ljubav. Uvek tako živa. "na dohvat ruke, sad stavlja me na muke" |
31.10.2011., ponedjeljak
jos jedno pitanje bez odgovora
Ne kapiram je baš najbolje.. za vikend smo bili kod njenih.. u najavi tokom nedelje su bila dešavanja koja ja ne volim nešto naročito pa sam razmišljao na trenutke čak i da ne idem.. Odlično se organizovala, preko dana odmori, naveče bleja, izlazak s drugaricama.. kafenisanja i sl. Neko bi čak rekao idealan vikend.. Za nas nije baš bilo vremena, ni za razgovor ni za bliskost.. Vratili smo se danas kući i evo opet ustaljenog ritma, spavanje.. nije ni ponoć.. sad je premorena, nema alkohola, nema plandovanja pa nema ni zanimacije.. osećam se kao govno.. ili ja ne kapiram pojam bliskosti ili ona jednostavno nije za mene. Stvarno me mrzi više da joj ponavljam..i vučem za rukav.. Ne znam kako drugi funkcionišu, ali meni su te stvari jako bitne.. a ona je potpuno nezainteresovana.. ili pak ja imam veliki apetit.....  |
25.06.2011., subota
ne znam..
|
Ne znam više šta da mislim.. Potpuno tu.. Barem s emocijama.. A kao da nisam.. Jer nema rezultata. Ili samog sebe zavaravam i stvarno ne volim.. Možda jesam sebičan i imam svoj svet.. ali osećam da pripadam Njoj.. i ne razmišljam da li je to tako.. za razliku od nekih ranijih odnosa, pa i ovog u nekim periodima. Činim te male stvari da bi bila srećna.. što znači iz srca.. A sreće nigde. Deluje mi da se zainatila da ne dođe ovaj vikend da se vidimo. I opet bira da radi sve uobičajeno kao da je sve ok i da nema potrebe da pokaže da joj je stalo.. i da je možda pogrešila. Koliko god vrata ostavio odškrinuta ona će po svom uz reči "baš sam mislila...". Ja više ne vidim rezona da prihvatam to.. Ili imam opciju da opet postanem skot koji misli samo na sebe.. Učinila je baš onako kako sam i rekao da će uraditi, obavila sve društvene radnje danas, otišla na rođendan, videla se sa društvom, samo je ovo ostalo poslednje da se sredi. Ne! Ja sam trebao reći njenoj majci da je kraj, jer ona nije umela.. Bolje je i ćutati ako već nemaš šta pametno za reći. Danas smo trebali na Čolin koncert konačno (to se trebalo desiti i pre nego smo se upoznali pre 4 godine).. Hteo sam je pokupiti negde usput, poneti voće u posudici sto sam juče brao da je obradujem.. I karte sam nabavio.. 400.000 ljudi se zabavlja.. a mi dva sveta.. Možda tako i treba biti.. Da li da zaboravim sve sto sam cuo.. Ili da zapnem? Izgleda da sam zapeo jer me vredja činjenica da moze sve to da mi kaže.. i da ne oseća svoje stanje ludila.. Možda sam ga ja izazvao nečim.. ne znam.. Toliko loseg.. Nije to jedna tema.. Već se otvorila Pandorina kutija.. Ne znam.. |
07.03.2011., ponedjeljak
zajedno negde
|
Sunce prži kao u nekom western filmu, a nas dvoje u putu sa nepoznatim ljudima. Gledam kroz prozor zagusljivog autobusa vrlet, kamen i cetinare isprepletane po okolici.. i ubedjujem samog sebe kako prepoznajem svaku krivinu.. A opet, prošlo je čitavih 20 godina! Konacno.. srećan što sam ponovo tu i istovremeno usplahiren jer smo na "tuđoj zemlji". Sve mi deluje nekako manje i drugacije nego li sam ja to imao urezano u sećanju. Ali i lepše.. sredili su grad.. pravi primorski gradić sa svim onim mirnim mestima i skalinama rasutim na sve strane.. Gde god pogledaš.. samo se vidi odsjaj belog kamena.. i poneka zelena žaluzina koja razbija mirnoću pogleda. Prepoznajem grad.. ulice, tu zgradu i zid na kom sam ostavio dobar deo zivota. Iz jednog stana trešti Cecina pesma, iz drugog Bajaga, baš kao da nismo na tradicionalno neprijateljskoj zemlji. Uski prolazi, lepe ulice, setaliste od kamena, tvrdjava, jezero.. sve bi da joj pokazem, a tu smo samo par sati.. Hladna voda.. Nikad se nisam kupao na tom jezeru i sad mi se konacno ispunila zelja.. Vreme je za povratak.. U meni i dalje tinja osećaj nečeg lepog.. viđenog.. drži me budnim.. ona spava.. gledam je i mislim koliko sam srećan što je tu.. što smo zajedno negde. |
22.02.2011., utorak
P.A.
|
Pod uticajem filmova P. Almodovara se moja svest razvila u biće koje nije u stanju da uspostavi čisto drugarske odnose sa pripadnicama suprotnog pola... odnosno u biće koje smatra da u situaciji kada su nagoni nezadovoljeni, upravo one trebaju da pruže to zadovoljstvo bez ikakvih daljih komplikacija i trazenja nečeg zauzvrat. Upravo u jednom njegovom filmu, glumac trazi od prijateljice-koleginice da ga reši nervoze pre nastupa tako što će ga oralno zadovoljiti, na šta ona i pristaje. |
11.02.2011., petak
tv
Od kada smo se modernizovali, nabavili velike tv uredjaje, laptopove, dvd i ostale playere, a posebno od kada je Internet ušao u svako domaćinstvo, postalo nam je sasvim normalno da gledamo filmove samo one koje mi poželimo, da ih "skinemo" brzo s neta, da čitamo vesti po portalima umesto u papirnim dnevnim novinama itd. Informišemo se tako o svemu poznatom i nepoznatom. Svet nam u život uđe preko malog ekrana i to onda kad mi to želimo i kada ga pozovemo. Prestala je i potreba za druzenjem na onaj način kao ranije kada smo se igrali kao klinci klikerima ispred zgrade i bili maštoviti  Kako je Antić onomad rekao "iš iz moju ulicu ako ne umeš da maštaš, će te pojede strašno čokano". Kad se osvrenmo samo 10 godina unazad, jasno je da se sve promenilo.. Al to je valjda i normalno.. I oduvek je tako i bilo. Čovečanstvo ide napred, samo ne ko ranije polako.. sad galopiramo.. jedino je pitanje gde će nas to odvesti.Pre par meseci mi se brat doselio u komšiluk.. i umesto da budemo bliži.. Možda sam samo ja to očekivao i to bez nekog posebnog razloga.. Uvek smo i bili tu gde smo i sad.. u dva odvojena sveta.. Pa što bi se sad pretvarali i očekivali neko čudo..??? Doduše, ako mi je to za utehu nije jedino takav sa mnom.. ima nas tu još bližih i daljih rođaka.. Ovi bliži su u goroj poziciji. I za kraj današnjeg piskaranja da pomenem i da sam prekinuo svakodnevne kontakte sa dotičnom "drugaricom". Nije prihvatala baš ideju da živim sa nekim, da sam u vezi i sl. Morao je neko prekinuti taj cirkus i postaviti stvari na svoje mesto. Osim toga čuo sam se u međuvremenu, a i video, sa "bivšom" dragom.. Tek je ta scena bila uvrnuta.. s obzirom kako smo završili celu tu priču i kako sam se odselio iz stana nisam očekivao, a ni planirao, da se bilo kad više vidim s njom.. I nekoliko nedelja se priča i svela na to. Ni sad nije puno bolje ali mi je bilo jako čudno sedeti ponovo na kafi s njom a živeli smo toliko dugo zajedno. Odoh da gledam dr. House seriju  |
15.12.2010., srijeda
so alive
|
Ne radim već neko vreme.. od avgusta.. umorio me posao.. Umorilo me sad i učenje.. umorila me ljubav.. Umorio me život.. Čega god se uhvatim drži me neko vreme i onda mi postane dosadno.. Jel to definicija depresije? Sam sebi delujem depresivno-agresivan. Nalazim da se loše ponašam prema osobi pored sebe. Nesto izaziva unutrašnje nezadovoljstvo, a ispoljavam ga kroz agresiju. Usrani sneg poceo da pada.. A smrkava se u 4.. Ne znam kako ljudi mogu da žive po zabitima gde je uvek mrak. Dao sam dva ispita i poslednjih 20 dana nisam ništa otvorio opet. Prosto me mrzilo da učim.. Za par dana imam opet ispit. Valjda cu stići da ponovim ovo što sam učio pa da probam položiti. Prošli put sam okinuo jer sam bio glup... pa nisam pohvatao neke cake... al čovek se uči dok je živ zar ne... tako barem kažu.. |
15.09.2009., utorak
you don't mean nothing at all to me
|
- "Ćao. Nemoj da mi se šunjaš tu iza leđa." - "Ćao. Volim da se šunjam. Može sutra?" - "Može, u 16h. Ej, farbala sam ti komšinicu. Sad je smeđa. Baš joj lepo stoji. Ako si nešto hteo, mogao si. Sad je kasno. Imao si vremena 4 meseca." - "Aha. Sad su meni jasne neke stvari. Više nije plavuša. Dolazi joj dečko?" - "Da. Danas." Puna glava misli. Lete ko svetlost.. Još malo brže i proći će kroz crnu rupu i saviti i vreme i prostor, najviše prostor... Prošlo je leto.. Vraća se na staro... priprema... da bude lepa nekom drugom... Sreo sam je juče.. Bežala je i telom i dušom, kao da sam đavo. "Da me imaš, ne bi me hteo. Lepo ti je baš zato što me nemaš.". Da verujem u to? I druga godina ode.. Čudno se osećam. Mix ljutnje, povređenosti, ponosa, tuge... Ljubavi kao da nema nigde ili je sve to zajedno deo te iste? Zašto nisam kao ostali pa da pišem o politici? Zašto me baš frizerka startovala s tom pričom? Odakle njoj da mi baš sve to kaže danas i to dok ima mušteriju? Da li nešto ona zna? Ima li nešto što ne zna? Hteo sam juče pustiti sms... Da se nasmejem i izvinim što joj je bilo naprijatno, pa sam odustao. Ne vredi. Bi razumela ali ne bi ništa učinila. Sigurne vode su najdublje. Zašto uvek idem glavom kroz život... mada bi neko rekao srcem... ili glupošću. Možda je sve to jedna te ista stvar. I onda opet dođe taj trenutak kad ti nije svejedno. Teško bi bila prejaka reč, a neko je već jednom rekao "ubi me prejaka reč" pa je ne bih baš koristio ovom prilikom. I ostade ta tišina, mučna tišina... |
09.09.2009., srijeda
šta bi da nema noći
|
Nešto sam kontao da bi trebalo zabraniti vožnju ulicama grada noću. Samo možda hitnim službama dozvoliti prolaz, a svima ostalima bez tih posebnih ovlašćenja, ukinuti mogućnost kretanja posle 1 noću. Onda bi imali priliku malo uživati u prijatnosti večeri, u zvezdama i cvrčcima. Ovako ih nikad ne mogu čuti bez obzira da li je 2 ili 5 ujutro. Ponekad se kad sviće čuje i petlić, mada ne znam ni kako je on zalutao u ovaj betonski haos. Na godišnjem sam bio između ostalog i na ostrvu Hvaru i uživao noću u zvucima prirode. Prošle godine sam svako veče ovde išao da vozam rolere, nekad i do dva ujutro. Tad je najprijatnije baš zato što nema one dnevne strke, i automobila i ljudi. Eto.. pa razmislite... možda da glasamo za i protiv automobilske gužve noću |
22.07.2009., srijeda
neću te deliti sa tobom
Sad gledajte ovaj pokušaj priče o emocijama  , mada sam siguran da to psiholozi ne bi tako nazvali i da ima neke veze sa nečim zatucanim i životinjskim u nama.Cura s kojom se "poznajem" preko neta stavila status na datom sajtu da je u vezi sa nekim papanom  i okačila slike sa istim tim. Jel Vam poznat osećaj kad  jer niste uspeli da je dohvatite pre tog nekog idiota??? E tako sam se ja osetio pre dva dana kad sam video to. Zgodna, simpa, baš sam je hteo... a sad mi se što bi Djole rekao "pravo da Vam kažem, malo i gadi". Ovo verovatno ima veze sa egom , Balkanom i ko zna čim još.Druga situacija... Dotična se javi i uvuče u krevet posle godinu dana i opet mi pada na um kako bi da je imam samo za sebe. Niti je ona za to, niti sam ja za to, ali luda glava negde iskopa želju da je ne deli s bilo kim. Kako to objasniti? Pri pomisli da je možda prethodnih dana bila negde i tucala se sa nekim trećim... odlepim. Dovoljno je što sam ja drugi... Koji će mi još jedan vrag? |
17.07.2009., petak
ljubavnica
Zanimljiv sociološki termin. Mislim da to nije preterano ozbiljna odrednica, o objasniću i zašto. Jeste li kad razmišljali zašto ljubavnice imaju vrlo cenjen status, makar u muškim glavama? Najprostiji odgovor bi bio jer nisu bračni drug, baš taj koji te svakodnevno smara izjavama kako nisi spustio dasku dok si pišao, kako si trebao otici do prodavnice da kupiš namirnice, kako nisi platio račune, kako treba otići po decu u školu, kako se trebate videti sa prijateljima na večeri, kako je dobila ili joj treba vosak za depilaciju prepona. Ljubavnica je tu da te zagrli, da ti miriše, da ne priča puno al' prima puno  . Svi koji se ožene ili "smire" u nekoj "ozbiljnijoj" vezi ili vanbracnoj zajednici postaju okruženi istim stvarima svaki dan. Neki bi te stvari nazvali odrastanjem i preuzimanjem odgovornosti, međutim život vrlo često većini parova postane monoton. Dobro je ako je barem jedno ludo pa održava svakodnevicu živahnom, ali ni ta snaga ne traje doveka. Jedini način da to sve uspe je da su oboje  , makar malo, i da se dobro kontaju. Naravno, ja sve ovo pričam iz svog ugla. Imaš i one koji sa 15 već sve znaju i koji prihvataju te vrlo odomaćene stavove o redosledu stvari u životu, kako treba živeti i umreti . Iz cele te priče o učmalosti se i javila potreba za švrljanjima i nadoknađivanjem svega što nam fali u zajedničkom životu s nekim. Nit smo potpuni nit ispunjeni u celosti onim što nas okružuje. Pored toga, postoji i potreba ljudi da zadovolje svoje nagone koji su sastavni deo naše životinjske i necivilizovane prirode, a gledano unazad kroz nama poznatu istoriju, čovek odavno nastoji da toj pojavi da opravdanje, pa čak i da je institucionalizuje. Zar i kod starih Grka nije bilo te profesije? Čak su postojali i muški ljubavnici, efebi, i bili su na prilično dobro glasu u društvu. Ništa.. eto mislite malo o tome.. a ja ću se zadovoljiti činjenicom da sam skontao da i to mogu imati |
14.07.2009., utorak
Ohla la la la
|
Prošao je još jedan Exit... Slušao sam KoRn, Prodigy, Moby . Ali nisam zato počeo ovo pisanije... Imam osećaj da se žene u mom životu vrte u krug. Naravno ima onih koje su bili na trenutak tu, ili malo duži trenutak ali većinom su i dalje prisutne... Čak i kada se ne vidimo dugo, i ne razgovaramo, u nekom trenutku se opet pojave i dolazi do sudara svetova kao da se ništa nije desilo. Da li su ljudi, počevši od mene, toliko samoživi da ostale gledaju kroz objektiv s dozom prezira i odbojnosti, da nikom ne pripadamo već sebi samima pa možemo raditi što nam se prohte bez imalo griže savesti?Plain talking Take us so far Broken down cars Like strung-out old stars Plain talking Served us so well Travelled through hell We know how it felt Lift me up, lift me up Higher now ama Plain talking Making us bold So strong out and cold Feeling so old Plain talking Has ruined us now You never know how Sweeter than thou Lift me up, lift me up Higher now ama Lift me up, lift me up Ohla la la la |
02.04.2009., četvrtak
otuđenost
|
Gospođa je zapalila cigaretu. Povlači dim ne gledajući ga u oči, razvlači beli osmeh i obraća mu se. Ona je samo jedna od mnogih tog sumornog dana koja će mu se obratiti. Možda ga zamara. Možda će mu ulepšati tih 5 minuta vožnje. Posmatram ljude na stanici. Gledaju u prazno, niz ulicu. Iščekuju... Juče sam upoznao devojku. Obratila mi se s pitanjem da li je prošla 6-ica, pa primetila da sam i ja u svom svetu, da imam sluške u ušima i da je verovatno ne čujem, pa je bila dvoljno pristojna da sačeka da ih izvadim i saslušam ponovo... Nastavili smo priču, o busevima, o vremenu, o poreklu... Nisam pitao za ime... Samo se zahvalio na prijatnom društvu... I ušao u 7-icu... |
27.02.2009., petak
camfrog vs. facebook
|
Još jedna rupa na svirali, još jedan put koji vodi saznanju ili potvrdi (kako kod koga) da su ljudi veće životinje (u pogrdnom smislu) od samih životinja. Sinoć sam gledao film Blindness i oduševio se kako se neko dosetio da na jednostavnom primeru pokaže u sat i po vremena svu gadost ljudi.... i na kraju nadu za nešto bolje sutra. Problem je što to sutra verovatno neće stići skoro... a meni deluje i nikad. I tako.. pojavi se neki novi sajt.. i posmatram ljude kako počinju da žive u tom virtuelnom pink svetu.. pink jer niko ne kapira da je svaki put sve isto... ništa novo što bi me oplemenilo i zadivilo... makar jednom... Ista ona stoka koja je tu svaki dan, protekli dan mog života. A reči poput: civilizacija, srce, humanost, ljubav... nismo mi ni blizu toga da shvatimo njihovo značenje.. Čast izuzecima.. samo na njima ne počiva svet (nažalost) |
16.02.2009., ponedjeljak
sinoć...
Upoznao sam se sa dve sestre iz BG sinoć. Lepo veče... Bio sam i do crkve da upalim sveće. Danima sam sanjao svašta, pa sam morao malo da odem da nađem mira. Bila je i Ivana tu za vikend. Došla je Vesna u Srbiju, a i Staša se zadesila u NS pa smo izašli svi zajedno. Danima je padao sneg... Baš sam uživao. Posebno je lepo na tvrđavi i u centru kad nema puno prolaznika. Grad dobije onaj lep beli ton. Hteo sam nešto pisati pre par večeri i sad ne mogu da se setim o čemu se radilo. Ajd  |
08.12.2008., ponedjeljak
malo o ljubavi, malo o životu
|
Gledao sam upravo neki film.. Day Zero.. i nije nesto.. mnogo buke oko... pa nije ničega ali skoro... Kad pomislim koliko toga su prošli ljudi u mojoj neposrednoj okolini, pa čak i ja sam kroz svoje odrastanje, prosto mi ne bude žao. A i to je laž. Jer uvek progovara onaj razum u meni koji mi kaže da ne želim drugima ono sto ne želim sebi... No, na stranu tu priču o ratu ili samoj ideji rata. Hteo sam pričati o ljubavi.. o nekim lepim trenucima. Setio sam se Maje, mlade blesave devojke sa tamnim uvojcima . Valjda svako ima svoje uvojke . Nije potrajalo ali ne mogu reći da nije bilo lepih trenutaka... setio sam se jedne večeri kada sam otišao kod nje pomalo gladan. Nismo se dugo videli. Seli smo u kuhinju i ona mi sa osmehom donela nešto iz frižidera za jelo. Kao oni stari parovi koji žive zajedno  . Setio sam se i intimnih trenutaka.. maza mala..Pošto nemam šta pametno da pišem idem sad ja lepo odavde |
07.11.2008., petak
ljudi kroz naocare
|
Eto tako... Nije me bilo odavno pa reko da se raspišem. Počeo sam kao i svi dobri ljudi da sve držim u sebi pa ne stižem ni da pišem. Nagomilale se obaveze... Ali se zato i dalje trudim da posmatram život sa strane. to je inače kao i moguće. Jeste li kad živeli s nekim i skontali one scene kad taj neko nešto priča a Vi ga ne slušate? Kao navika da podelite jedno s drugim šta se desilo taj dan na poslu i neki novi utisci i saznanja, ali baš u tom trenutku ste se nakacili na net pa ga baš i ne slušate. To je baš nepristojno. Ali taman kad sam hteo da prekinem tu scenu shvatio sam da tom nekom znači da mi priča makar i ne slušao. Čudni su ljudi.. vidiš? Na poslu shit po običaju. Čini mi se da je svuda tako. Samo nervoza... ljudi bez posla, bez plate... svi nešto namršteni. Ne znam da li je tako bilo oduvek ili je to došlo s ovim kapitalizmom i modernim svetom  .A ljudi ko ljudi.. više životinje od samih životinja.. čak ni njima ne daju da budu to što jesu. Prolaznost... površnost.. postala nekakva svakodnevica... Svi nešto ocenjuju meso na facebook-u i kao druže se... to je sad in.. glup si ako ga nemaš ili ako na njemu ne držiš sve one zaboravljene likove iz nekog prošlog života koje ni tad nisi baš poznavao, a ni oni tebe. I tako... gledaš kroz ljude kao kroz staklo.. kako promiču.. mršte se jedni na druge ili se cerekaju a ne znaju ni čemu.... a ti kao nemi posmatrač... ko da te niko ni ne konstatuje... čekaš svoj red... Onda ti se neko i obrati na poslu npr. "aj uradi ovo"... naravno da neću... daj mi povećanje plate... daj mi redovno radno vreme.. prestani da me jebeš u mozak! Ili imaš onu scenu "Da li me voliš?" - "Naravno da te ne volim... pa ja ne volim ni samog sebe! Odje*i!". |
15.09.2008., ponedjeljak
svaštara
|
Setim se ponekad bake Milice... bude mi žao što je više nema. Nikad nisam na sahranama plakao, ni kad su odlazili jedno za drugim svi ti babovi i dedovi, a nosao sam i krst i gledao moje kako plaču. Nije uvek bilo lako posmatrati to sve, ali.. Nekako se šesto setim samo nje.. dobra duša... trpila budalu ceo život, prošla svašta, ostavila nešto iza sebe.. Dve ćerke.. i unuke.. Zašto me privlače starije žene.. gledam slike tu po netu, po facebook-u i često mi se dopadne i neka starija ako je zgodna i fino izgleda.. jesu li žene ko vino??? Juče sam gledao jednu u vozu.. i ona mene... osetiš da nešto nije kako treba.. a i motaju mi se razne misli po glavi.. Možda za vikend odem u Bosnu da vidim rodbinu. Je*o zemlju koja Bosne nema... a i mora |
08.09.2008., ponedjeljak
mrak
|
Tako sam umoran.. Dani prolaze.. Treba da počnem da učim.. uskoro ce oktobarski rok. Još jedan kolega je dao otkaz. Svi beže od nezdrave situacije u firmi, loših plata i sve većih obaveza. Izgleda da samo niko od šefova ne želi da vidi problem. Sa Bojanom se nisam čuo... to je history... Ivana je bila ovde za vikend.. bilo je lepo ali trebaće vremena da stvari legnu na svoje mesto. Setio sam se o čemu sam hteo pisati... O mračnoj strani, svojoj... Nekad mi deluje da znam toliko mračnih tajni o ljudima oko sebe i sebi, da kada bi svi oko mene znali sve to, ne bi mogli to ni da podnesu... nastao bi haos, kao u onoj teoriji haosa... I zato uporno držim do toga da je red potreban.. i sklanjam pojedine stvari od pojedinih ljudi. Ne otkrivam im sve.... Jel imate Vi takvih tajni? Zamislite najgore moguće ljubavne scene među ljudima, gore i od onih u južnoameričkim sapunicama... e pa one nisu ništa za ono što se oko mene dešava. To bi čak sve i ostalo smešno da nije onih situacija u kojima se bojim da bi mogao povrediti jako ljude koji su mi bliski i do kojih mi je stalo na neki način. |
03.09.2008., srijeda
zašto svaka ljubavna priča ima tužan kraj?
|
Šta reći?.. sem da je još jedna priča ostala iza mene... Bilo bi sve lakše i lepše da pre dva dana nije došla na radno mesto i pričala... I ovako sam bio završio sa svim tim... Samo me spucalo saznanje da je moglo biti drugačije... Možda malo istrajnosti... Ne mogu da smestim sve te misli u svojoj glavi.. šta se tačno desilo??? Pogrešno vreme... još više pogrešni ljudi |
02.09.2008., utorak
ljubav preko zice
|
Ne znam ni odakle bi počnem... Bio sam na moru krajem juna. Ne znam jesam li to pominjao. Prijalo mi je iako sam otišao bolestan i nije trebalo ni da se kupam ni da se sunčam. Bio sam sa devojkom i sa drugaricom.. ali kriza je već tad stigla.. Zaljubio sam se u drugu... tj. privukla me.. a ovde su sa druge strane nastajali konflikti... Da ne dužim, vratio sam se s mora, pa išao na Exit (proveo super), ona otišla na more pa se vratila.. i stigli smo dotle da sinoć pričamo možda po poslednji put... Nije za normalnu vezu.. a ja sam skontao koliko mi je stalo do svega toga tj. koliko sam emotivno uleteo u celu priču. I sad se malo mučim sam sa sobom... nije mi se odavno to desilo... I opet je tu 1000 pitanja i nijedan odgovor... Zapetljao sam se u neke paralelne priče a ispostavilo se da nemaju neki kvalitet. Trebalo bi da počnem da učim. Ovaj post je najpolupaniji do sad tako da ne mora niko ni da ga čita. Inače, to kad sam bio bolestan lekari uopšte nisu utvrdili pravilno šta mi je pa sam posle šetao od jednog do drugog u potrazi za svim odgovorima.. bio sam i na infektivnoj klinici, kod kardiologa, na ultrazvuku ovog i onog itd. itd. Na kraju se svela priča na to da sam preležao nešto a da i nisam znao i da mirujem ali u principu da mogu da se ponašam opušteno i kako se budem sam osećao... |
13.06.2008., petak
klima
|
Kao i svaki drugi.. negde daleko u Francuskoj.. brdašca.. zelena.. kabriolet.. vetar u kosi.. vinogradi... sunce.. Klima... Loša po zdravlje.. vrlo... moze da dovede do upale pluća, glavobolje, upale grla, žlezda... Ljubav.. plave oči... slast.. |
19.03.2008., srijeda
Sasha - Live @ One World, Glastonbury (27th June 2003)
auuu ala kasnim za dešavanjima...  Rasterao sam neku decu oko sebe. Ipak sam ja čovek u ozbiljnim godinama hihi. Komšinici sam večeras rekao da je bilo dosta gluposti s njene strane i da joj se više neću javljati. Jedini problem je nova devojčica koja se pojavila.. Malo je mlađa hihi.. i visoka.. i ne zna da se ljubi Strašno! Ponašam se kao da imam 17 godina! I uopšte mi nije bed zbog toga. |
15.03.2008., subota
čudo
Neverovatno je kako mi dani teku kao Dunav mirno, i onda samo jedan dan  i sve se ponovo pokrene kao lavina. Dobio sam cveće u kancelariji. Tako je žuto i miriše na livadu. Lep dan.. Sunce napokon obasjava malo i mene . Najrađe bi na neku livadu i blejao u nebo.Naleteo sam danas na Sonju, malo mazio psa.. malo gledao nju.  Pokušava/mo da ugasi/mo emociju. Nekako mi je sve jadno. Dogovorili smo se da iskuliramo. Zvaću je narednih dana, pa se možda budemo videli. I ovako je glupo sretati se po hodnicima. Došla mi je Jeca nakon tri meseca. Biće tu za vikend. Sinoć smo izašli u grad. Sreo sam neku cicu iz busa. Ne znam da li je bila nacrvcana ili bi nešto htela.Iv... ovaj vikend se ne viđamo, jer nema gde da bude a i ja imam goste. Ta daljina je totalni zajeb. |
nešto lepo
|
Napokon mi je došla u goste drugarica iz Pa. Dogovaramo se svaki vikend da se vidimo i onda odlažemo. U busu, kada sam išao po nju, sednem pored neke simpatične devojke i razmenimo par rečenica . Nakon što sam saznao par bitnih detalja, pokupim drugaricu na stanici i nakon što smo se sredili zapalimo u grad i naštimam da naletimo u jednom lokalu na ovu iz busa... opet mi je delovala simpatično a dobio sam i potvrdu . Eto, opet sam bio zločest. Samo izgleda da ima nekoga jer je neko nešto iscimao gadno pa je na neki prek način otišla iz grada. Shit.. A Vi kako te? Ima ženski?  Lipo sanjajte  Pih... skroz sam zaboravio. Dobio sam veliku tenisku loptu od koleginice s posla. Dosta je starija, tj. 7 godina ali se super kontamo. Danas sam išao do nje, dobio tu loptu i neki slatkiš. Išli smo u šetnju, po sestrinog klinca u vrtić... E to je bilo simpatično iskustvo. Nisam bio u vrtiću od kada sam ja išao u njega . Sva ta razdragana deca... Super atmosfera. |
11.03.2008., utorak
maler
|
Nešto me krenuo maler. Prvo onaj okršaj sa policijom, pa juče sa kontrolom u gsp, a danas me umalo auto zgazilo + bus, u kojem sam bio, se sudario sa automobilom. Sad mi treba samo jedna dobra kafa i malo odmora . Juče dok sam se vraćao kući, posle vikenda provedenog u gostima, u gradski bus uđe kontrola i ja opušteno dam mesečnu, tek će meni kontrolor: "mesečnu vam konfiskujemo, izvolite kaznu, niste uzeli kartu za ovaj mesec". Naravno da sam mu rekao da je upravo prošao vikend i da mi u firmi nisu još dali, ali nije vredelo, pa sam ovako revoltiran morao ići danas na kraj grada da je preuzmem. Ide mi se na more.. već smišljam šta ću i kako ću .Juče me na poslu kontaktirala sestra od bivše koja je ovde već pominjana u raznim okršajima  . I moram priznati da mi uopste nije bilo milo što je čujem. Mislim da i ona zna koga je dobila. A još gore je što ne znam ni poentu poziva. Tražila je da joj kažem pass za mail koji je uglavnom njena sestra koristila za qrvanje (posle mene) a inače mail ne može ni da proveri jer joj usluga nije aktivna. Ne znam šta je bila pozadina svega. Možda su dve pametne glave, ili tri, smislile neki novi pakleni plan. Iskreno... ne zanima me... samo mi to nije ni trebalo. Mirno živim i bez njih. |
08.03.2008., subota
fizički izgled.. da li je bitan???
|
evo opet mene sa nekim pitanjima. Jeste li ? Nego... priča se svodi na to da sam nešto kontao ovih dana koliko je bitan fizički izgled. Uvek sam pričao da je najbitnije kako se slažeš s nekim... koliko se razumete međusobno. A fizički izgled je prolazna stvar. To i danas tvrdim, ali mi se desilo da sam naleteo na najzgodniju curu sa kojom sam ikad bio i da sam totalno odlepio i za onim drugim delom "ličnosti", kao sto je tatoo na lepoj guzi . S obzirom da mi je sex najbitnija sporedna stvar na svetu, a mnogo toga može da pokrene samo trenerka koja lepo stoji na osobi koja se kreće po stanu , došao sam do zaključka da mi je na nekoj skali od 0% do 100% (ličnosti) izgled bitan 82% :)A Vi? Jel bitan izgled, a? Aj .. i da sanjate tako lepe snove kao što ih ja imam već danima |
04.03.2008., utorak
kulturica
|
Poslednjih mesec dana gledao sam nekoliko predstava u SNP Novi Sad i NP Subotica... Skorojevicka,Tramvaj zvani zelja, Sta je sobar video, Kneginja cardasa. Eto par naslova... A prošle noći sam bio u Izbi. Prostor nije više kao što je bio, ali je ipak autentican. Nekada su se tu mogle kupovati knjige... Sad je cela priča komercijalizovana... |
29.02.2008., petak
policijska brutalnost
|
Pre neko veče kad sam pošao kući s posla na par metara od autobuske stanice me "napadnu" dvojica policajaca u civilu. Jedan od njih je na brzinu pokazao svoju legitimaciju, te su počeli da me guraju i traže ličnu kartu, usput mi pokidavši slušalice iz ušiju. Dao sam im nešto od podataka pritom tražeći da mi ponovo pokažu svoje legitimacije. Iako nisam imao ličnu kartu pustili, su me da odem i to nakon kraće rasprave u kojoj smo razmenili mišljenja, s jedne strane, da su oni divljaci, a sa druge, da tako moraju postupati jer da je bio neki opasan lik (na kojeg sam i ja ličio) "uhvatio bi crtu". Rekao sam im da dolazim sa posla, tj. gde radim, videli su mi kreditnu karticu, broj zgrade i stana gde stanujem nisam ni rekao jer su mi i posle svega toliko ispali sumnjivi sa tim svojim napadom da mi prosto ništa nije bilo jasno. Malo je falilo da se obračunamo fizički. Ljubav... kod mene izgleda nepresušna tema... Sa klinkom sa kojom sam se skontao naravno nije sve prošlo bajno... Sva se "zbunila" koliko joj je lepo pored mene, ali htela je da bude sa svojim "deckom"... Tako da se sada izbegavamo, po njenoj zelji, jer joj treba vremena da sredi svoje misli. Ko posle mene ima uopšte sređene misli??? Sa Iv sam se opet video, bio kod nje za vikend. Izgleda da je ovo skontala kao i ja, skoro pa nebitno... Bilo je ok... malo smo uživali u samoći, izašli do grada, išli u zoo bla bla na i naravno malko se... Eto, dosta smaranja iz mog dosadnog zivota |